Verdica Matičnjak tinktura

Matičnjak (Melissa officinalis) nosi ime po grčkoj reči za pčelu — melissa — jer pčele bukvalno obožavaju ovu biljku i njen cvet nikad ne miruje bez zujanja oko sebe. Stari pčelari su znali tu vezu i trljali unutrašnjost novih košnica listom matičnjaka kako bi privukli roj i „ubedili“ ga da ostane. Ali matičnjak nije bio samo pčelinja biljka — kroz istoriju se pojavljuje kao „eliksir života“ u srednjovekovnim manastirima, gde su ga monasi mešali sa vinom i koristili kao piće za smirenje duha i produžavanje života.

Kad protrljate list matičnjaka među prstima, osetićete jasan miris limuna — to je zapravo znak da je biljka bogata eteričnim uljima koja nose najveći deo njenog dejstva. Za Verdica tinkturu beremo nadzemni deo biljke, stabljiku i list, dok je sveža i pre nego što procveta, u trenutku kad su eterična ulja u listu najkoncentrovanija. Odmah je stavljamo na maceraciju kako bismo sačuvali taj karakterističan miris i sastav.

Tradicionalna upotreba

Matičnjak se u narodnoj medicini najviše vezuje za smirenje nervoze, lakše uspavljivanje i opuštanje kod stresa — otud i naziv „biljka za mirnu glavu“ u mnogim starim herbarijumima. Osim za nervni sistem, tradicionalno se koristi i za varenje, posebno kod nadutosti i grčeva u stomaku izazvanih nervozom, kao i kod lupanja srca koje prati anksioznost. Spolja, sok od svežeg lista narod je nanosio na herpes na usni, verujući da ubrzava zarastanje.

Šta kažu naučna istraživanja

Matičnjak spada u biljke gde je „narodni eliksir za mirnu glavu“ dobio i konkretnu potvrdu u kliničkim uslovima.

U jednoj kliničkoj studiji na pacijentima nakon operacije srca, matičnjak je smanjio anksioznost za skoro polovinu, a kvalitet sna poboljšao za više od polovine u odnosu na placebo grupu. Kod žena u menopauzi, kombinacija matičnjaka i valerijane pokazala je značajno bolji kvalitet sna, dok je kod starijih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem ili ranom fazom Alchajmerove bolesti, standardizovan ekstrakt matičnjaka stabilizovao kognitivne funkcije i smanjio uznemirenost.

Pregledni radovi navode da rozmarinska kiselina, jedno od ključnih jedinjenja matičnjaka, verovatno stoji iza ovog efekta na san, jer utiče na enzim koji reguliše GABA — glavni „smirujući“ neurotransmiter u mozgu. Isti pregledi beleže i mehanizme delovanja na serotonin i acetilholin, što bi moglo objasniti i tradicionalnu vezu matičnjaka sa raspoloženjem i pamćenjem.

Zašto list pre cvetanja

Eterična ulja matičnjaka (citral, citronelal) i rozmarinska kiselina najkoncentrovaniji su u listu pre nego što biljka počne da cveta — kada energija biljke još uvek ide u list, a ne u formiranje cveta. Zato se za tinkturu bere isključivo nadzemni, listast deo, u tom ranijem stadijumu.

Kako se koristi

15 do 20 kapi razblaženih u vodi, 3-4 puta dnevno, ili uveče pred spavanje kod tegoba sa snom.