Tinktura od ruzmarina – biljka Mediterana za pamćenje i cirkulaciju

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je biljka koja je vekovima rasla uz Mediteran, na kamenitom, suvom i sunčanom terenu — i baš ta oskudica je razlog zašto je toliko aromatičan: biljka koja mora da se bori za vodu razvija gušću koncentraciju eteričnih ulja u listu. Stari Grci su studentima davali grančice ruzmarina da nose u kosi tokom ispita, verujući da biljka „budi“ pamćenje — legenda koja se, zanimljivo, i danas pominje u savremenim istraživanjima o mirisu ruzmarina i koncentraciji.

Za Verdica tinkturu koristimo svež vršni deo biljke — mlade grančice i listove, bez cveta — sečene u trenutku kada je biljka najaromatičnija. Vršni deo se odmah macerira, bez sušenja, kako bi tinktura zadržala intenzitet svežeg lista.

Zašto vrh biljke, a ne cvet?

Kod ruzmarina se aktivna jedinjenja (rozmarinska kiselina, karnosol, eterična ulja) najviše koncentrišu u mladom listu na vrhu grančice, dok cvet nosi prijatan miris, ali znatno manje aktivnog sastava. Zato se za tinkturu bira isključivo vršni, lisnati deo.

Benefiti

• Podrška koncentraciji — ruzmarin se tradicionalno vezuje za bistrinu uma i lakše pamćenje, posebno u periodima pojačanog mentalnog napora
• Cirkulacija — tradicionalna upotreba uključuje podsticanje periferne cirkulacije, zbog čega se ruzmarin nekada koristio i spolja, za utrljavanje
• Podrška varenju — kao i većina mediteranskih začinskih biljaka, ruzmarin pomaže radu žuči i osećaju lakoće posle masnije hrane
• Antioksidativna zaštita — list je bogat rozmarinskom kiselinom, jedinjenjem sa izraženim antioksidativnim dejstvom

Zanimljivost

Ime „ruzmarin“ potiče od latinskog ros marinus — „morska rosa“ — jer biljka u prirodi najbolje uspeva tamo gde je vazduh vlažan od morske magle, a koren suv.

Kako se koristi

20 do 40 kapi razblaženih u vodi, do dva puta dnevno.

Šta kažu naučna istraživanja?

Ruzmarin je jedna od retkih tradicionalnih biljaka gde postoje i klinička ispitivanja na ljudima, ne samo laboratorijski podaci.

Randomizovana klinička studija sprovedena na studentima pokazala je da unos ruzmarina poboljšava pamćenje, smanjuje anksioznost i tegobe raspoloženja, kao i kvalitet sna — istraživači su zaključili da bi ruzmarin, kao bezbedna tradicionalna biljka, mogao da posluži i kao prirodna alternativa stimulansima kod mladih koji pod pritiskom uče.

U drugoj studiji, zdravi ispitanici koji su popili vodu sa ekstraktom ruzmarina pokazali su merljivo drugačiji protok krvi u mozgu (praćen infracrvenom spektroskopijom) u odnosu na grupu koja je pila običnu vodu, uz bolje rezultate na kognitivnim testovima — što ide u prilog tradicionalnom shvatanju da ruzmarin „podstiče cirkulaciju ka glavi“.

Sistematski pregled studija na životinjama identifikovao je jedinjenje 1,8-cineol kao mogućeg nosioca efekta na pamćenje, jer povećava nivo acetilholina — neurotransmitera direktno povezanog sa memorijom. Rozmarinska i karnosinska kiselina iz lista dodatno se dovode u vezu sa neuroprotektivnim i antioksidativnim dejstvom.