Verdica Hajdučka trava tinktura

Ima biljaka čije ime samo po sebi priča priču, i hajdučka trava je tačno takva. Naziv nije slučajan — hajduci su je, po predanju, nosili sa sobom po šumama i planinama, jer su znali da sveža biljka, kad se izgnječi i stavi na ranu, pomaže da krvarenje stane i da se posekotina brže zaceli. U vremenu kada nije bilo lekara na dohvat ruke, ovo malo, nenametljivo bilje sa belim cvetićima često je bilo razlika između rane koja zaraste i one koja se zagnoji.

Botaničko ime joj je Achillea millefolium, i tu priča ide još dalje — po legendi, sam Ahilej je ovom biljkom lečio rane svojih vojnika pod Trojom, otud i rodno ime. Bez obzira da li verujete u mit, jedno je sigurno: retko koja biljka ima toliko dosledno predanje o zaustavljanju krvi i zarastanju rana u toliko različitih kultura, na toliko različitim kontinentima.

Za Verdica tinkturu beremo vršni deo biljke — cvet i list zajedno — u trenutku kada je hajdučka trava u punom cvatu, i odmah je, svežu, stavljamo na maceraciju. Ne sušimo je, jer želimo da tinktura ponese što više od onoga što biljka nosi u sebi dok je još „živa“.

Za šta se sve tradicionalno koristi

Van priče o ranama, hajdučka trava ima dugu tradiciju upotrebe kod ženskog ciklusa — narod je koristi kod obilnijeg ili nepravilnog menstrualnog krvarenja, kao i kod grčeva koji ga prate. Isto tako, tradicionalno se piju njeni napici kod slabijeg apetita i usporenog varenja, jer ima gorkast ukus sličan drugim biljkama koje „bude“ stomak pre jela. Neki je koriste i kod prehlade, jer podstiče znojenje i pomaže telu da se „izbori“ sa povišenom temperaturom.

Šta kažu naučna istraživanja

Za razliku od nekih biljaka gde je tradicija ispred nauke, hajdučka trava ima nekoliko konkretnih kliničkih studija na ljudima koje potvrđuju baš ono za šta je narod oduvek koristi.

Jedna klinička studija pokazala je da ekstrakt hajdučke trave značajno smanjuje jačinu bolova kod primarne dismenoreje (menstrualnih grčeva), što je direktna potvrda narodne prakse. U drugoj studiji, mast koja je kombinovala hajdučku travu i kantarion pokazala je pozitivan efekat na zarastanje rane nakon epiziotomije kod porodilja — praktično moderna verzija istog principa koji su hajduci koristili na svojim ranama.

Šire, pregledni radovi beleže da biljka poseduje protivupalno, antimikrobno, antioksidativno i spazmolitičko (protiv grčeva) dejstvo.

Zašto baš cvet i list zajedno

Aktivna jedinjenja hajdučke trave — pre svega gorka jedinjenja i eterična ulja poput hamazulena, koji joj daje karakterističnu plavičastu nijansu kada se destiluje — najviše se nalaze u cvetu, dok list donosi dodatnu gorčinu bitnu za dejstvo na varenje.

Kako se koristi

15 do 20 kapi razblaženih u vodi, 3-4 puta dnevno. Kod tegoba vezanih za ciklus, uobičajeno je da se počne sa uzimanjem nekoliko dana pre očekivanog početka menstruacije.